На ширем подручју које је упућено на Гомионицу као најзначајније духовно средиште налази се мноштво трагова старијих цивилизација. У зрелом средњем вијеку ови крајеви постају политички значајнији тако да их од друге половине 13. вијека врло често срећемо у писаним изворима и то под именом Доњи Краји. Слика коју стичемо из писаних извора и материјалних трагова из свих епоха подразумјева релативно густу насељеност на простору који духовно гравитира Гомионици.  
1111
 
 
Систематска археолошка истраживања извршена испод пода постојеће цркве у манастиру Гомионици нису показала трагове неке старије богомоље, што наравно не искључује могућност њеног постојања ако је била од трошне дрвене грађе. Цркве од дрвета помињу се у православном сакралном градитељству још од времена Светог Саве. У широј и ближој околини Гомионице постоји десетина цркава брвнара из 18. и 19. вијека.
 
а
   

Јасно је, на основу опште историјске слике из појединих докумената и налаза, да се формирање монашке заједнице у Гомионици (Залужју) може тражити у временима прије њеног првог помена. Релативно касни помен Гомионице у турским изворима условљен је чињеницом да су Османлије организовале своју административну власт над овим крајем тек 1527/28. године. Гомионица је током средњег вијека била духовни центар ширег простора.

 
11
 
ГОМИОНИЦА, 2010.