Монах је књига писана тајном азбуком. Посебно за људе из свијета, а често и за сабраћу монахе. Са највећом пажњом скрива своје врлине и ризницу своје душе не отвара лако. Радије показује своје недостатке и мане, остављајући нас у недоумици у нашем расуђивању. Па ипак, монах није безличан. Он је личност и слика свога Творца коме се кроз подвижнички живот уподобљава у мјеру, свима људима заданог - раста Христовог.  
1111
 
 
Монах, који се кроз монашке завјете свега одриче у овом свијету, постаје љубоморно везан за свој манастир или за манстир који му се по послушању одреди. Он марљиво ради и ствара добра духовне и материјалне вриједности. Ствара их, али на њих не полаже право. Све у манастиру припада Богу, Цркви и монашкој заједници. За монаха је спасење и царство небеско могуће једино посредством манастира. Због тога је он за њега много више од дома и привременог боравишта.
 
а
 
  Кроз историју се види задивљујућа виталност православних манастира који увијек прије или послије, налазе снаге да васкрсну из сопственог пепела. Ту виталност у својој мукотрпној историји показао је и манастир Гомионица. Вршећи своју духовну мисију у српском православном народу у периоду вишевјековног ропства, више пута је паљен, пљачкан и скрнављен. Увијек је изнова обнављан, под изузетно тешким околностима и враћан својој првобитној намјени.  
11
 
ГОМИОНИЦА, 2010.
 
СТАРИ И НОВИ ЗАВЈЕТ (ДАНИЧИЋ/КАРАЏИЋ)