Постоје три народна предања која везују настанак манастира уз имена различитих ктитора и датују га у различита времена. Према једном од њих Гомионица је задужбина великог жупана Стефана Немање и Светог Саве. Светосавска традиција је укорјењена свуда у српском народу, а казивања о светосавском или немањићком поријеклу православних манастира у босни била су неопходан услов очувања националне свијести током вијекова ропства.
		1111
					Друго је предање , које је забиљежио још И.Ф.Јукић 1843. године, а затим и свештеник Ј.Новаковић осамдесетих година 19. вијека, да је Гомионицу подигла султанија Mара или царица Мара. Старији истраживачи су препознали ову наводну ктиторку или у лику Маре - ћерке деспота Ђурђа Бранковића, жене султана Мурата II, или у личности Маре - ћерке деспота Јована, удате за Фердинанда Франкопана 1592. године, али ни за једну од њих историјски извори не потврђују везу са гомионичким манастиром.
		а
					Треће предање приписује оснивање манастира извјесном змијањском кнезу Обраду, који је наводно ову задужбину подигао послије турског освајања Бихаћа. Змијањци су, наводно, били мартолози - турски војни обвезници са нешто већим управним слободама од обичне раје. Уколико се кнез Обрад из легенде заиста истакао у освајању за турке веома важног тврдог града Бихаћа 1592. године, није немогуће да су га задовољни господари даровали оваквом дозволом, али прије за обнову него за оснивање манастира.
		11
			ГОМИОНИЦА, 2010.		СТАРИ И НОВИ ЗАВЈЕТ (ДАНИЧИЋ/КАРАЏИЋ)